beats by dre cheap

Kad moze zlatni ljiljan el presidente mogu vala i ja

Ha ja. Kad se mogao i Komsic javiti nakon godinu danamogu i ja koju srociti. Istina nemoram o imovinskom kartonu kao on jer se ne planiram kandidovati na izbore a mogla bi me i depresija spucati.

Helem, morao sam proceprkati arhivu da vidim gdje sam stao mimo ovih par vanrednih javljanja. Taman stao kod otkaza...

Otkaz sam znaci dobio na samom pocetku ove "ekonomske krize" tojest dzehenema. U tom momentu se nisam puno sekirao. Pokretao sam neke privatne projektice i kalkulisao. Vidio sam to kao sansu da se maknem iz struke koju bas ne gotivim i nisam se pretjerano sekirao. Primao sam neku mizernu pomoc za nezaposlene a posto su mi svi ukucani bili zaposleni mogla je taman pokrivati moj dio racuna.

Iz pocetka novi posao nisam ni trazio. Bavio sam se svojim poslovima, lijegao u 3-4 ujutro i budio se kad mi je kurcu cejf. Kez mi je bio od uha do uha po vazdan. Oko 12 sati bih redovno isao po jarana tokom njegove pauze za rucak pa bi zapucali na kafu i porciju naprdjivanja a onda nazad u hladovinu. Razvlacili se dani i hefte a onda i mjeseci a ja fino opusten, naspavan i odmoran.

A onda poce lagano ekonomija da tone i meni guza proradila. Poceh slati i rezimee (CVove) i listati oglase. Jos sam mislio da cu iz struke pobjeci pa sam konkurisao za drugu vrstu poslova. Cak sam i na par razgovora otisao. Jedan posao mi izbjeze jer se nismo mogli dogovoriti oko para, a drugi jer su valjda naletili na kandidata sa vise iskustva sto i nije bilo jako tesko jer ja osim izmisljenog nisam imao ni jedan dan radnog iskustva. Intervju je trajao 4 sata i ja sam se cak odlicno drzao i par puta ih odusevio ali na kraju ne prodjoh. Steta.

U neki vakat mi jaranu pade na pamet da kupi kamion i da pocne voziti ture po americi. Ponudio i meni da se ukljucim. Ja skontah, mozda to i nije lose. Onako iz fazona malo da guzica vidi puta a i nebih bio za kompjuterom non stop. Uzeo sam i knjige da pocnem uciti da polazem testove za kamiondziju...

Kako kriza poce uzimati maha sve vise, tako je i meni guza sve vise radila. Poceo na sve vise pozicija konkurisati ovaj put i u struci i svugdje gdje sam iole mislio da imam sanse. Sve uzalud. Tu i tamo neki telefonski razgovor. Mimo toga nula bodova.

A onda jedan dan dodje email od nekakvog rekrutera. Pozicija i opis posla ni blizu onome sto sam ja ikad radio. Od 10ak zahtjeva ja sam mozda imao pola jednog. I donja granica raspona plate je bila puno veca nego sto bih ja ikad smio zatraziti.  Navrh svega toga web site rekruterske firme je bio los i neugledan. I ja fino ignorisah. Poslije toga opet email od istih ljudi i ja skontam da svakako nemam sta izgubiti i javim se. Sutradan opet email kao da im se nisam uopste vec javio, pa ja opet ponovih da jesam zainteresovan. Ovaj put u emailu dodje indirektno i odgovor kako su me nasli jer su spomenuli da su sva tri vlasnika ove firme nekad radili u istoj firmi kao i ja (bivsa firma ima 140 000 zaposlenih tako nije da smo se licno znali).

Mic po mic, jedan telefonski razgovor, pa drugi, pa razgovor lice u lice i ja dobih ponudu a bogami isto tako i prihvatih iste sekunde u oktobru 2008 samo bocu prije najjaceg udara ekonomske krize. 50% vise love nego na bivsem poslu, relativno lagan posao i bolji ljudi oko mene uz besplatno zdravstveno osiguranje a bogami i bonuse ako firma bude profitabilna. Sto bi rekli ameri "Better lucky then good" ili prevedeno na Bosanski "Ko je sretan ni u hali nije gladan".

Bosanceros U Paklu Globalizacije
http://parabellum.blogger.ba
18/02/2010 07:16